Pre nego nastavim(završim) prethodnu priču što sam pisao, moram da vam ispričam ovo.

Krenem juče, predveče u trgovinu, u jedan market po namirnice i vidim poznato lice jednog čoveka koji prosi. Srednjih godina, sa brčićima, nekim štapom(koji mu i nije potreban), skromnije obučen, što i nalažu ‘pravila’ prosjačenja’ da bi bilo sve po protokolu.

Prosjaci se obično nakvese pored onih kolica za kupovinu(ovde ih zovu ‘vage’), tu sačekuju ljude i molećivo pružaju šaku za neku kintu. Naravno, uvek sam bio bolećiv prema njima i davao sam uvek kad sam mogao i to ne neznantne sume. Ovom liku sam baš često pružao novac, jer je stalno visio ovde i uvek sam naletao na njega. Bilo je tu i drugih prosjaka, ali izgleda da je ovo bila njegova zona.

Priča na tečnom nemačkom, mada ne izgleda kao švaba, više kao turčin, što se kasnije i pokazalo kao tačno.

Elem, uđoh u market, kupih šta sam namerio, spakovah u kese, i gledam koliko su mi vratili kusur da bih onom prosjaku dao kao i po običaju. Reko’ – „Daću mu sada neku kintu više u ime novogodišnjih praznika, a i katolički božić je na vratima, pa nek se čovek malo počasti, pošto jadničak nema ni za ‘leba“.

Izlazim iz prodavnice, vidim jedna visoka, starija gospođa mu daje sitnine, on se ponizno zahvaljuje, zadovoljno smeška. Prilazim i več držim u ruci sumu koju sam nameravao da mu dam, kad zazvoni telefon. Počeh da muvam po džepovima, vadim mobilni, gledam, nije moj. Ja u čudu gledam okolo kome to zvoni, kada osim nas dvojice nikoga nije bilo u bližem okruženju.

U tom trenutku, prosjak odlaže štap na jedna kolica, stavlja ruku u džep, vadi mobilni telefon, počinje da mrndža na turskom, a meni pruža ruku jer je video da sam krenuo da mu dam novac. Priča on, priča, brblja, smeje se nešto, a ruka mu lebdi u vazduhu i pogledava me sa naznakom da očekuje pare.

Prvo sam se sledio, posle blago nasmejao a naknadno dobio želju da uzmem onaj štap i omlatim mu o glavu. Stojim tako i gledam ‘savremenog prosjaka’ sa mobilnim( i to koliko sam uspeo da vidim bila je neka Nokia srednje klase i jako, jako dobro očuvana, da ne kažem nova. Auuu sunce ti poljubim, što ovom dobro ide ‘posao’. 🙂

Onda sam stegao šaku, vratio pare u džep, uzeo kese, još neki trenutak postajao i gledao ga kako brblja na telefon, oterao ga u tri pizde materine, okrenuo se i otišao.

Vraćajući se u stan, razmišljao sam : „Eee, vuče, vuče… ni prosjaci nisu kao što su nekad bili…“

                                                                             slika sa neta, ali dobro je poslužila

(више…)